фотографија и
дигитална обрада: БР
ГЕОСТРАТЕШКИ РИЗИК И БЕЗАКОЊЕ
Мање видљива глобална стратегија, претпоставка планског постављања законских и економско-монополистичких замки, може послужити за препознавање ризика поступног сламања постојећих одбрамбених концепата, као што нам је већ познато из новије историје - нпр. имајући у виду околности и последице југословенског устава из 1974-те године. У екстремним околностима праћеним оружаном претњом, у координацији са структурама одговарајуће оријентације могла се развијати и претећа отворена ратна концепција, где савези склопљени између сериозних институција и прљавих терористичких групација, прикриваних провидним памфлетима о људским правима, преузимају пресудну улогу. У оваквом оквиру пројектована машинерија има предвидиву непосредну ударну моћ, па свако политичко балансирање има крајње озбиљан циљ - спречавања непожељних последица и сценарија неосетног довођења пред свршен чин, сценарија који се може поновити.
Мирољубиво освајање је, најблаже речено, сумњиво, јер се економија развија у миру, уз стручну дистанцу, без оспоравања права на располагање сопственим ресурсима, па долазимо до тога да морају отворено да се сагледавају сва циљна подручја. Поготово када је осведочена и подршка територијално-офанзивној политици земаља у окружењу, уз подршку тероризма унутар националних мањина и прећуткивања тероризма унутар криминалних група, укључујући евидентне последице на угроженом подручју, где миротворачке трупе преузимају слабо разумљиву организовану мисију - не потискајући екстремне деструктивне појаве.
Пажљиви посматрач ће, макар у оквиру провере претпоставки, све потенцијалне елементе довести у везу, ради процењивања ризика. Ако занемаримо непосредни економски циљ (освајачки подухвати су увек мотивисани материјалним интересом) организација које могу представљати претњу постојећим системима, како се само политичко и војно преструктурирање може одразити на интересе малих земаља од којих се очекује да буду, без поуздане платформе која почива на позитивних тековинама културе, увучене у конфронтацију са водећим силама у смислу економског и војног отклона?
Улога опозиције, у правцу дестабилизације и ометања инфилтрирања свих, на било који начин, наметаних деструктивних решења, у времену проблематичном у светским размерама, преузима историјску димензију борбе за национални опстанак.
Екпанзија борбе за економску доминацију се хипотетички може кретати у позитивном и негативном смеру. Али, када се на истоку, потпуно непоткрепљено фактичким образложењима, просто затекну непријатељи цивилизације долази у питање стратешка улога мање развијених земаља, које по свом положају окружују циљни регион и саме постају таргет зоне за даљи офанзивни ток, сликовито речено - као мањи залогаји пред главно јело. Њихове концепције неутралне егзистенције падају у воду и бивају увучене у активности обрачуна у бици за економске ресурсе, при свему томе жртвујући и сопствене интересе и интересе других. Да би се постигло подређивање циљаних система, неопходно је да се они изолују, да се ослабе савези, придобију савезници, да се успостави нови светски поредак, да се успостави монопол. Колико год неко био толерантан према карактеру спољњег уплитања, често нас излажући замени појмова етногенезе са етноцентризмом, тако да је аналитичко и научно процењивање означавано склоностима према теоријама завере, свако озбиљан обавезно ће се упустити у процене ризика и штете која може настати у случају планских и аналитичких мањкавости.
Какву улогу при свим овим компликованим потенцијалима могу имати криминалне организације, можемо претпоставити. Ове, у објективном светлу, по профилу и хијерархијском статусу према софистицираним облицима малверзација, минорне групације имају карактеристично низак праг могућности идентификације стратешких интереса унутар земље, већ самим тим што претпоставке цивилизације подводе под критеријуме заштите свог, према питањима и ресурсима државе, релативно ситног прљавог капитала. Али за тај ситни прљави капитал може се купити моћ и купити безакоње. Безакоње, као најочигледнија тројанска маска сваког нечовештва, у читавој констелацији околности логично може да превазиђе димензије било чије кратковидости.
Минимум за пристојно разматрање и креирање става по свим важним, актуелним питањима представља информисаност, непристрасност, одсуство личне сујете и непоштења, одсуство деструктивне блокаде јавног живота, писменост, разумевање родољубивог отпора некритичној легализацији ризичних механизама и деструктивним феноменима. Неопходно је ослободити функционалне ресурсе од баласта корупције, петпарачке амбиције и злоупотребе положаја да би ова питања на прави начин уопште могла бити обухваћена. А пуко ограничавање медија овоме сигурно неће допринети, да не би с прљавом водом одбацили и дете.
Мирољубиво освајање је, најблаже речено, сумњиво, јер се економија развија у миру, уз стручну дистанцу, без оспоравања права на располагање сопственим ресурсима, па долазимо до тога да морају отворено да се сагледавају сва циљна подручја. Поготово када је осведочена и подршка територијално-офанзивној политици земаља у окружењу, уз подршку тероризма унутар националних мањина и прећуткивања тероризма унутар криминалних група, укључујући евидентне последице на угроженом подручју, где миротворачке трупе преузимају слабо разумљиву организовану мисију - не потискајући екстремне деструктивне појаве.
Пажљиви посматрач ће, макар у оквиру провере претпоставки, све потенцијалне елементе довести у везу, ради процењивања ризика. Ако занемаримо непосредни економски циљ (освајачки подухвати су увек мотивисани материјалним интересом) организација које могу представљати претњу постојећим системима, како се само политичко и војно преструктурирање може одразити на интересе малих земаља од којих се очекује да буду, без поуздане платформе која почива на позитивних тековинама културе, увучене у конфронтацију са водећим силама у смислу економског и војног отклона?
Улога опозиције, у правцу дестабилизације и ометања инфилтрирања свих, на било који начин, наметаних деструктивних решења, у времену проблематичном у светским размерама, преузима историјску димензију борбе за национални опстанак.
Екпанзија борбе за економску доминацију се хипотетички може кретати у позитивном и негативном смеру. Али, када се на истоку, потпуно непоткрепљено фактичким образложењима, просто затекну непријатељи цивилизације долази у питање стратешка улога мање развијених земаља, које по свом положају окружују циљни регион и саме постају таргет зоне за даљи офанзивни ток, сликовито речено - као мањи залогаји пред главно јело. Њихове концепције неутралне егзистенције падају у воду и бивају увучене у активности обрачуна у бици за економске ресурсе, при свему томе жртвујући и сопствене интересе и интересе других. Да би се постигло подређивање циљаних система, неопходно је да се они изолују, да се ослабе савези, придобију савезници, да се успостави нови светски поредак, да се успостави монопол. Колико год неко био толерантан према карактеру спољњег уплитања, често нас излажући замени појмова етногенезе са етноцентризмом, тако да је аналитичко и научно процењивање означавано склоностима према теоријама завере, свако озбиљан обавезно ће се упустити у процене ризика и штете која може настати у случају планских и аналитичких мањкавости.
Какву улогу при свим овим компликованим потенцијалима могу имати криминалне организације, можемо претпоставити. Ове, у објективном светлу, по профилу и хијерархијском статусу према софистицираним облицима малверзација, минорне групације имају карактеристично низак праг могућности идентификације стратешких интереса унутар земље, већ самим тим што претпоставке цивилизације подводе под критеријуме заштите свог, према питањима и ресурсима државе, релативно ситног прљавог капитала. Али за тај ситни прљави капитал може се купити моћ и купити безакоње. Безакоње, као најочигледнија тројанска маска сваког нечовештва, у читавој констелацији околности логично може да превазиђе димензије било чије кратковидости.
Минимум за пристојно разматрање и креирање става по свим важним, актуелним питањима представља информисаност, непристрасност, одсуство личне сујете и непоштења, одсуство деструктивне блокаде јавног живота, писменост, разумевање родољубивог отпора некритичној легализацији ризичних механизама и деструктивним феноменима. Неопходно је ослободити функционалне ресурсе од баласта корупције, петпарачке амбиције и злоупотребе положаја да би ова питања на прави начин уопште могла бити обухваћена. А пуко ограничавање медија овоме сигурно неће допринети, да не би с прљавом водом одбацили и дете.
Л.В.
Нема коментара:
Постави коментар